Granice identiteta – između igre i istine.
Pokušavam da uhvatim kolektivnu introspekciju — trenutak u kojem lica monahinja, iako okupljena u zajednici, zrače duboko individualnim prisustvom. Svetlo namerno osvetljava samo neka od njih, kao da ih izvlačim iz tame ne zato da ih pokažem, već da ih osluhnem.
„Popodne imperije“
Iako scena ne prikazuje direktnu patnju, za mene je intimna i egzistencijalno teška. Ne vidim ženu koja glumi — ona jednostavno postoji. Sa cigaretom u ruci i pogledom koji ne traži sažaljenje, već pravo na prisutnost.
„Portreti zamišljenih puteva“
Obe slike povezuje tema identiteta, predstave i introspektivne tišine. Likovi nisu prikazani kao privatne osobe već kao simboli — arhetipovi večnih putnika, onih koji nose sopstvene priče kao prtljag u vremenu koje ih menja, ali ih ne briše.
„Prisustvo u senci”
– o tišini koja govori, i svetlosti koja ne traži pozornicu
Zajedno, ove dve slike govore o dostojanstvu u tišini, o posmatračima života koji ne traže da budu viđeni, ali su itekako prisutni.
“Trag vere”
Između svetlosti i senke
Tri fotografije za mene spajaju svet rituala, svakodnevne duhovnosti i unutrašnje postojanosti. Osvetljavaju različite aspekte monaškog života i hrišćanske posvećenosti koje sam imao priliku da osetim kroz objektiv.
Ovo je moja meditacija o čoveku i veri, o trajanju i pogledu koji nadilazi svakodnevicu.
„Baroque Underground“
Portreti tihe stvarnosti
Ironija, dostojanstvo, zamor, ponos i tuga — sve to iščitavam na licima koja nisu oblikovana za pozornicu, već za preživljavanje.
Ovo su ljudi koje srećem „među redovima“ — između dnevnih obaveza, između zaborava i sećanja, između mog pogleda i njihovog tihog rituala.
“Ivice identiteta”
Zajedno, ove fotografije za mene predstavljaju vizuelnu studiju ekscentričnosti, ironije i slobode izraza. Ne posmatram maske kao sredstva skrivanja, već kao oruđe oslobađanja – način da se stvore novi narativi tamo gde konvencija prestaje da važi.
