Dragan Kurucić, umetnički fotograf sa višedecenijskim iskustvom, posvećen je istraživanju sveta kroz objektiv – sveta u kojem svetlost oblikuje misao, a kadar postaje iskaz. Profesionalno se bavi fotografijom od 1990. godine, a svoj formalni put oblikovao je kroz akademsko obrazovanje u oblasti umetnosti, čime je produbio i teorijsko i estetsko razumevanje fotografije.

Njegov opus obuhvata širok dijapazon izraza – od intimnih ženskih akata i angažovanih plakata, preko primenjene i produkt fotografije, do dokumentarnih serijala i poetičnih pejzaža. Iako tematski raznolik, njegov rad ostaje dosledan po dubini opažanja, humanističkoj senzibilnosti i grafičkoj jasnoći.

Njegove samostalne i grupne izložbe ostavljaju trag gde god da se pojave – kao tihe priče koje ostaju duže nego zvuk.

U serijalu Bolivija, umetnik otkriva andsku svakodnevicu kroz kontraste: visine, skromnost, svetlost. Fotografije su tihe, ali govore o težini dana i lepoti opstanka. Portreti i pejzaži stapaju se u dokumentarnu poeziju prostora gde vreme stoji, a čovek stoji nasuprot ogromne prirode.

Baroque Underground je istraživanje granice svetog i profanog u urbanim lavirintima. Svetlosne rime i ornamentalni detalji vode posmatrača kroz prostor gde se barokna težina i podzemna subkultura ukrštaju. To je estetika tame sa zlatnim rubovima – vizuelni jezik opsesije, vere, raskoši i dekadencije.

Kroz njegove fotografije posmatrač prolazi kroz realnost sa dubljim uvidom: dete u romskom naselju, kap koja ne dolazi iz slavine, pogled starca u narodnoj nošnji, svetlost na ravnici Fruške gore, kontrast zlatne ikone i grafita na zidu. To nisu samo prizori – to su susreti sa istinom.

Dragan Kurucić je fotograf koji ne traga za spektaklom, već za istinom u njenom najtišem obliku. Njegove fotografije nisu puki snimci stvarnosti, već zapisi o prisustvu — o ljudima, predmetima, prostorima i trenucima koje bi svakodnevica lako mogla da izbriše. Kroz njegov objektiv svet ne postaje lepši, već dublji. On fotografijom ne beleži ono što vidi, već ono što ostaje kada se sve drugo povuče. U tome i leži njegova umetnost — u sposobnosti da sliku pretvori u osećaj, kadar u priču, a tišinu u glas.